Фусноте и ендноте

Фуснота је реч немачког порекла (нем. Fuss – подножје, Note – белешка), која означава белешку, напомену стављену на дно странице књиге или документа. Фуснота додатно објашњава или упућује на додатно објашњење, а може да садржи извор или референцу за део текста уз који је постављена. Фуснота је уобичајено означена индексом, непосредно иза текста на који се односи.

Јавља се и облик са индексом у угластим заградама: [1]. Уместо броја, могу се користити други знаци, са различитим форматирањем, као што су (*), *), (†), или комбинација слова и броја.

Са порастом доминације енглеског језика у рачунарској обради текста, често се уместо фуснота чује футнота (енгл. foot-note), са истим значењем. За разлику од фусноте, која се ставља на дно странице, Енднота, (енгл. end – крај, завршни, note – белешка) је скуп свих фуснота и ставља се на крај поглавља или на крај целокупног дела. Ендноте не нарушавају изглед стране, али могу читаоцу да стварају потешкоће при сталном пребацивању између текста и напомена, поготово ако свако поглавље почиње изнова означавање од броја 1.

Слика 72

 Фусноте и ендноте се умећу у текст избором опције Фусноте и ендноте слика 72. Опциона дугмад Нумерисање одређују начин индексирања. Опционо дугме Аутоматски – индексирање се врши у формату броја; опционо дугме Знак – индексирање се врши у формату знака који се уписује у одговарајући призор или се врши његов избор кликом на дугме на коме се налазе (…).

Опционим дугмадима Врста одређује се место постављања напомене и то као фусноте – опционо дугме Фуснота (на дно стране) или као ендноте – опционо дугме Енднота (на крај текста).

Кликом на дугме У реду врши се постављање напомене. Тада је потребно уписати текст напомене. Након тога могуће је прелазити са ознаке напомене (Ctrl+клик на ознаку) на текст напомене и обратно. Уклањањем ознаке напомене уклања се и текст напомене.

Уметање заглавља/подножја

Заглавље и подножје текста представљају посебне текстуалне целине. Налазе се изнад и испод главног дела текста. Приликом фоматирања странице могуће је одредити њихове параметре као и њихово постављање (погледати картица Заглавље и картица Подножје).

Из менија Уметни могуће је поставити заглавље и подножје текста избором подменија Заглавље или Подножје и изабрати опцију Све. Тада се на страни приказује део заглавља (подножја) као на слици 71.

Слика 71

Плава линија представља разграничење између текста и заглавља (подножја). У десном углу налази се падајући мени са ставкама:

• Форматирај заглавље (подножје) – форматирање заглавља идентично као и код картице Заглавље опције Страница из Фомат менија (исто важи и за подножје).

• Ивице и позадина – постављају се линије око заглавља као и позадина заглавља (исто важи и за подножје).

• Обриши заглавље (подножје) – уклања заглавље (подножје)

Хипервезе

Захтеви за креирање „интерактивних” докумената је саставни до сваког иоле озбиљнијег програма за обраду текста. Под овим се подразумева веза документа ка неком спољашњем извору, било да је реч о интернет страници или другом документу, деловима унутар самог документа…

Ово се постиже постављањем хипервеза над одређеним делом текста. Све што је потребно је обележити део текста а затим из менија Уметни изабрати опцију Хипервеза (слика 67).

Слика 67

Са леве стране прозора активирана је опција Интернет. У комбинованој листи Одредиште бира се одредиште ка веб адреси. Кликом на дугме са десне стране ове листе могуће је покренути веб прегледач (Browser) а затим копирати адресу и налепити је у овај прозор. За Даља подешавања могуће је одредити следеће:

Оквир – уписује се име оквира у коме се жели отворити веза или се бира предефинисано име оквира из листе. Ако се остави празно поље, веза се отвара у прозору тренутног прегледача.

• Образац – одређује се да ли ће веза бити у облику текста или дугмета

• Догађај – дугме којим је могуће доделити макро

• Текст – одређује се текст који ће бити приказан (или назив дугмета) за хипервезу

• Име – уписује се име хипервезе.

Са леве стране прозора изабрана је опција Е-пошта и вести (слика 68)

Слика 68

• Прималац – уписује се адреса Е-поште примаоца.

• дугме Извори подататка… – могуће је учитати адресу из неког регистрованог извора података

• Тема – уписује се тема (наслов) који ће бити убачен у линију Тема програма за слање Е-поште

О неким правилима ИТ бонтона за писање Е-поште може се прочитати у Е-часопису LiBRE-00 на страни 17 и LiBRE-01 на страни 22.

Са леве стране изабрана је опција Документ слика 69

Слика 69

• део Документ – падајућа листа Путања – уписује се путања до датотеке (фајла) који се отвара кликом на дату везу.

• дугеме Отвори датотеку – отвара дијалошки прозор за избор одговарајуће датотеке

• део Одредиште у документу – падајућа листа Одредиште – дефинише се део документа на који се прелази кликом на дату везу

• дугме Одредиште у документу – отвара прозор за избор одговарајућег одредишта у документу на који ће се пребацити кликом на везу

Са леве стране је изабрана опција Нови документ слика 70

Слика 70

• Уреди одмах – нови документ се по клику на хипервезу одмах отвара за едитовање

• Уреди касније – нови документ се креира а касније се врши едитовање

• Датотека – уписује се путања до датотеке

• Врста датотеке – избор типа датотеке који се креира

Посебни знаци

У тексту постоји потреба убацивања симбола и знакова који се не налазе на тастатури. Њихово уметање врши се тако што из менија Уметни изаберемо опцију Посебан знак. Тада се добија дијалошки прозор са слике 66.

Слика 66

Из падајуће листе Фонт бира се фамилија (назив) фонта коме припада дати симбол. Код неких фонтова постоји више подскупова симбола, а одговарајући подскуп бира се из падајуће листе Подскуп. Избором назива и подскупа у главном делу прозора биће приказан скуп знакова које је могуће уметнути у текст. Избором знака (плава позадина) једним кликом а затим притиском на дугме У реду знак ће бити убачен у текст. Узастопним одабиром више знакова а након тога кликом на дугме У реду биће уметнут цео низ знакова. У доњем делу овог дијалошког прозора иза речи Знаци: могуће је пратити кој знак или низ знакова ће бити уметнут у текст. У колико је грешком изабран неки од знакова могуће је обрисати тренутни избор кликом на дугме Обриши. Кликом на дугме Откажи затвара се дијалошки прозор без уметања знакова у текст.

Картица Табулатори

Табулатори представљају ознаке на којима се зауставља курсор када се притисне Tab тастер на тастатури. Уз помоћ њих могуће је текст поравнати у истом реду на различите начине. Поред тога омогућава несметано уметање текста без померања текста десно од курсора док не дође до позиције наредног табулатора. Ознаке табулатора могу се видети на горњем лењиру. Картица има изглед као на слици 48

Слика 48

 У пољу Положај неопходно је уписати вредност у центиметрима где се поставља табулатор. Након тога бира се Врста табулатора: Лево – текст се уноси тако да је поравнат својом левом страном уз табулатор; Десно – текст се уноси тако да је поравнат својом десном страном уз табулатор; Центрирано – текст се поравнава централно у односу на табулатор; Децимални – користи се само код уноса децималних бројева, и поравнава се тако да ознака за децимални део буде поравната у односу на табулатор, цео део броја је лево од табулатора а децимални десно. Унутар пасуса могуће је поставити све врсте табулатора.

Знак за попуњавање користи се да одреди начин попуњавања текста од места где је притиснут таб тастер до позиције курсора.

Након што се изврше подешавања потребно је притиснути тастер Ново након чега се табулатор уписује у листу а на лењиру се појављује ознака за табулатор. Дугме Обриши све брише све уписане табулаторе. Дугме Обриши брише само табулатор који је обележен у листи.

Примери табулатора могу се видети на слици 49

Слика 49

Поља

Поља се користе за податке који се мењају у документу, као што су датум, број страница, разне врсте нумерација. Умећу се у текст тако што се из менија Уметни изабере подопција Поља, а затим се изабере одговарајуће поље.

Могуће је убацити следећа поља:

• Датум – убацује се текући датум

• Време – убацује се текуће време

• Број странице – врши се нумерација странице, односно убацује се број текуће странице

• Број страница – убацује се поље са укупан број страница документа.

Слика 61

У тексту ће се аутоматски појавити одговарајућа вредност. Уметнута поља биће обележена сивом позадином да би се разликовала од остатка текста (слика 61). Ова позадина може укључивати односно искључивати тако што из менија Приказ изаберемо опцију Сенке поља (Ctrl+F8). Препоручује се да сенке поља увек буду укључене како би се разликовале од остатка текста. Некада је потребно приказати име самог поља а не његову вредност. У том случају из менија Приказ потребно је изабрати опцију Имена поља (Ctrl+F9) – за пример са слике 61 унутар сивог поља писала би реч Датум.

Поља као што су Датум и Време могуће је додатно форматирати тако што се два пута кликне на само поље. Тада се, у случају датума а слично је и са временом, појављује дијалошки прозор са слике 62

Слика 62

У листи Изабери опцијом Датум (фиксни) оставља се поље са датумом који је био приликом убацивања поља – односно вредност поља неће бити мењана током времена. Ако се изабере опција Датум тада се вредност поља мења приликом сваког учитавања документа. Вредност поља могуће је ажурирати и тако што се обележи поље а затим притисне тастер F9. У пољу Формат могуће је изабрати неки од понуђених формата. Једна од опција у овој листи је и Додатни Формати. Кликом на ову опцију појавиће се нови дијалошки прозор (слика 63).

Слика 63

 Овде је могуће дефинисати и сопствене формате у пољу Код формата. За датуме је потребно знати следеће: латинично слово D односи се на дан, слово М на месец а слово Y на годину и имају следећа значења:

• D – исписује датум једном цифром у колико је датум једноцифрени и са две цифре за двоцифрени датум

• DD – увек исписује датум са две цифре а ако је датум једноцифрени испред њега додаје нулу

• DDD – исписује скраћеницу дана (пон уто сре …)

• DDDD – исписује пун назив дана

• M – исписује редни број месеца једном цифром у колико је једноцифрен и са две цифре за двоцифрене месеце

• MM – месец се увек исписује са две цифре а ако је једноцифрен испред њега се додаје нула

• MMM – исписује скраћени назив месеца (јан феб мар …)

• MMMM – исписује пун назив месеца

• YY – исписују се последње две цифре године

• YYYY – исписује све четири цифре за годину

Иза сваког од ових кодова могуће је ставити неки симбол нпр. тачку. За пример са слике 61 код формата је гласио: DDD. DD. MMMM YYYY. Иза MMMM не стоји тачка зато што иза пуног назива месеца не треба стављати тачку.

Ручни прелом

Проблем „пребацивања” текста тако да почне на следећој страни често се решава тако што притискамо тастер Enter све док нам се курсор не појави на жељеном месту. Ово је једна од најчешћих грешака коју чине корисници програма за обраду текста. Нежељене ефекте можемо осетити ако пробамо да убацимо или избацимо поједине делове текста изнад овако постављене стране. Наиме, текст који је почињао на следећој страни ће се померати заједно са остатком текста са претходних страна. Ово је недопустиво нарочито када се ради са великим текстовима.

Правилан начин постављања текста на почетак следеће стране је убацивање ознака за прелом странице. Позивом команде Ручни прелом из менија Уметни добија се дијалошки прозор са слике 60.

Слика 60

Постоје три основне врсте прелома:

• Прелом реда – поставља се када желимо да пређемо у нови ред а да при томе не креирамо нови пасус. Постављањем ове врсте прелома сав текст десно од курсора премешта се у нови ред. Овај прелом може се поставити и комбинацијом тастера Shift+Enter.

• Прелом колоне – ова опција (само код текста са више колона) пребацује текст десно од курсора на почетак следеће колоне.

• Прелом странице – поставља текст који се налази десно од курсора на почетак следеће странице. Прелом странице могуће је поставити и комбинацијом тастера Ctrl+Enter. Попуњавањем „слободног простора” који је настао текст постављен на почетку следеће стране неће се померати!

Поље у коме се одређује стил за следећу страницу користи се када постоји разлика у форматирањима страница једног документа. Наиме, могуће је направити посебне стилове за стране (чији се назив одабере у падајућој листи Стил) које ћемо користити за насловне, странице које ћемо користити за израду садржаја и странице које ћемо користити за текстове. Тада је могућа и независна нумерација страница за различите стилове (обележавањем дугмета Промени број странице и уписом броја у одговарајуће нумеричко поље), као и успостављање различитих подножја и заглавља текста. Ако не желимо никакве измене у падајућој листи Стил оставља се понуђена опција ([Ништа]).

Замена малих и великих слова

У ситуацијама када је грешком откуцан неки текст (нпр. заборавили смо да искључимо дугме CapsLock) није потребно прекуцавати текст. Довољно је из менија Формат изабрати подмени Замена малих и ВЕЛИКИХ слова са следећим опцијама:

• Прво у реченици велико – обележени текст ће пребацити тако да почетно слово реченице буде исписано великим словом са остала малим. Треба напоменути да у колико није вођено рачуна о правопису (иза тачке следи размак) долази до ситуације где се ова опција тешко може применити.

• мала слова – обележени текст ће бити исписан само малим словима

• ВЕЛИКА СЛОВА – текст се исписује искључиво великим словима

• Свака Реч Великим – почетно слово сваке речи обележеног текста је исписано великим словом а остала малим

• оБРНИ ВЕЛИЧИНУ – сва велика слова пребацује у мала а сва мала у велика.

Форматирање колона

Колоне представљају такав формат где се текст распоређује по ступцима (типичан пример су текстови у новинама). Ступци (колоне) се смештају између две маргине (леве и десне). Колоне је могуће дефинисати над пасусом или групом пасуса (пасус мора бити обележен) или над целокупним текстом (све странице – осим ако се не користе стилови страница). Форматирање колона се врши тако што из менија Формат изаберемо опцију Колоне (слика 58).

Слика 58

Група поља Подешавања служи да се постави почетни распоред колона. Кликом на одговарајућу слику могуће је поставити текст у: две једнаке колоне, три једнаке колоне, две колоне где је лева колона шира и две колоне где је десна колона шира. Ово су унапред задата подешавања. У нумеричком пољу Колоне могуће је уписати број колона. Код одређивања броја колона мора се водити рачуна о расположивом простору, велики број колона доводи до тога да је текст немогуће распоредити тако да буде читљив. Дугме за потврду Подједнако распореди садржај по свим колонама служи да текст распореди тако да висине колона буду једнаке (све осим последње). Ако „искључимо” ово дугме висина колона ће бити постављена тако да се простире до краја странице а текст се расопоређује у прву колону (да је у целости попуни), затим у другу и тако све док има текста. Код овакве поставке може се десити да цео текст стане у једну или две колоне, а остале (у колико постоје) остаће празне.

Група поља Ширина и размак служи да постави параметре за сваку од колона. Првенствено, потребно је одредити над којим делом текста желимо да дефинишемо колоне. У падајућој листи Примени на стоји нам на располагању опција Избор – обележени текст се распоређује по колонама и опција Стил странице: – текст свих страна се распоређује по колонама. Ред који је означен са Колоне показује нам за који ред вршимо подешавање. На почетку и крају овог реда налазе се дугмад са стрелицама у лево и десно. Оне служе да се приказују редни бројеви колона који тренутно нису видљиви у датом дијалошком прозору (за пример са слике 58 имамо 4 колоне а у дијалошком прозору видимо само колоне са редним бројевима 1, 2 и 3 и кликом на дугме са стрелицом у десно појавиће се колона 4). У нумеричким пољима Ширина поставља се ширина за сваку од колона. Како је расположиви простор ограничен повећањем ширине једне колоне смањујемо ширину наредне колоне и обратно. Нумеричка поља Одвајање користимо да дефинишемо размаке између колона. Пожељно је поставити размак да не би дошло до „додиривања” текстова из суседних колона што би довело до нечитљивости текста.

Повећање размака доводи до смањења ширине колона. Дугме за потврду Аутоматска ширина (ако је потврђено) омогућиће нам само да дефинишемо размак између колона (параметар Одвајање) и то тако да су сви размаци једнаки. Ширине колона су постављене тако да имају идентичне вредности.

Група поља Линија раздвајања служи да поставимо линију која би била исцртана између колона. У падајућој листи Стил бира се изглед линије а дебљина линије се одређује са нумеричким пољем Ширина (мерна јединица је тач. – скраћеница од тачака или енглески pt). Могуће је одредити и да ли ће се линија пружати целом дужином колоне – Висина (100%) или не (мања вредност у датом нумеричком пољу). Када је линија краћа могуће је поравнати у односу на врху колоне, централно или при дну падајућа листа Место. Са падајућом листом Боја одређује се боја дате линије.

Након подешавања свих параметара потребно је притиснути дугме У реду након чега ће се текст пребацити у колоне. Овде је важно напоменути да се приликом пребацивања текста у колоне изнад датог пасуса поставља ознака за прелом странице. Ово и није толико важно све док не покушамо да текст вратимо у формат без колона (уписом броја 1 у поље Колоне групе Подешавања). Тада ће се избрисати колоне а пасус који је раније био у колонама „мистериозно” нсетати са странице где је био. Он се сада налази на почетку следеће странице и да би га вратили назад потребно је само поставити курсор на почетак датог пасуса и једном притиснути тастер за брисање (backspace).

Опција за постављање колона постоји и на дијалошком прозору Страница менија Формат. Тада постављамо колоне на свим страницама (страницама датог стила).

Картица Опције

Дефинисање ознаке набрајања вршимо унутар ове картице (слика 55). Као и код картице Позиција пре било каквих подешавања потребно је извршити избор нивоа.

Слика 55

Унутар падајуће листе Набрајање бирамо ознаку коју ћемо користити за набрајање. Опције које нам стоје на располагању приказане су на слици 56.

Слика 56

 Избором бројева (арапских, римских малим или великим словима) или слова (абецедним, азбучним, грчким било малим или великим) одређујемо набрајања са картице Врста нумерисања. Тада је изглед прозора идентичан као са слике 55. У пољима Пре и После одређујемо шта ће се налазити пре и после ознаке набрајања. Нумеричко поље Прикажи поднивое активираће се када постављамо ознаке за нивое од другог па надаље. Овде бирамо колико поднивоа треба бтити приказано. За пример са слике 50 лекције Картице контура ако изаберемо нумеричком пољу поставимо вредност 1 биће приказана ознака а), ако поставимо вредност 2 ознака набрајања ће изгледати 1.а) а за вредност 3 ознака је 2.1.а) . Нумеричко поље Почни са одређује од ког броја/слова почиње набрајање. Набрајање не мора да почне од броја 1 или слова А већ је могуће дефинисати неку другу почетну вредност.

Избором опције Ознаке из падајуће листе Набрајање дијалошки прозор поприма изглед као на слици 57

Слика 57

Сада је само потребно кликнути на дугме Знак и отвориће се стандардни дијалог за избор симблоа који ћемо користити за ознаку набрајања.

Избором опције Графика могуће је поставити и неку слику као ознаку за набрајање.