Спајање и подела табела

Код спајања две или више табела у једну потребно је водити рачуна да оне морају бити једна поред (изнад) друге. Између табела које се спајају не сме се налазити размак у виду празног пасуса. Тек тада је могуће из менија Табела применити команду Споји табелу. Ако се спаја више од две табеле а курсор се нађе у некој од табела у средини приликом задавања ове команде појавиће се дијалошки прозор у коме је потребно одредити да ли се текућа табела (она у којој се тренутно налази курсор) спаја са табелом изнад или табелом испод ње.

Код поделе табеле потребно је поставити курсор (или обележити ред) унутар реда који ће бити први ред нове табеле. Затим се из менија Табела изабере опција Подели табелу. Појављује се дијалошки прозор у коме је неопходно изабрати једну од следећих опција:

• Копирај заглавље – у новој табели биће убачен нови ред који представља копију првог реда оригиналне табеле и постављен као заглавље нове табеле.

• Прилагођено заглавље (примени стил) – у новој табели у првом реду се копира само стил првог реда оригиналне табеле (не и њен садржај) и поставља се као заглавље табеле.

• Прилагођено заглавље – први ред нове табеле постаје заглавље, при теме се не копира ни изглед (стил) ни садржај првог реда оригиналне табеле.

• Без заглавља – креира се нова табела без постављеног заглавља табеле

Приликом раздвајања табела између оригиналне и нове табеле поставља се празан пасус. Важно је напоменути да ако избришемо овај пасус (тастер Delete на тастатури) и ако визуелно добијамо изглед једне табеле још увек су то две засебне табеле што се може и видети ако покушамо да обележимо табелу (Ctrl+A+A). Тада је потребно применити поступак за спајање две табеле.

Уношење табела у текст

Потребно је поставити курсор на место у тексту где је потребно убацити табелу а затим на један од следећих начина позвати дијалог за унос табеле (слика 83):

Слика 83

Слика 84

• из менија Табела изабрати подмени Уметни а зати опцију Табела

• пречицом са тастатуре Ctrl+F12

• у линији са алаткама Уобичајена изабрати алатку са слике 84

У дијалошком прозору са лике 83 потребно је уписати назив табеле (понуђени назив је Табела1 за прву табелу). Код текстова где постоји више табела ова опција је посебно корисна јер омогућава лакше проналажење табеле по имену уз помоћ навригатора (позива се са F5 преко тастатуре). Следећи корак је уношење броја колона и редова у нумеричка поља Колоне и Редови.

Поље за потврду Заглавље омогућава дефиницију заглавља табеле. Наиме, код табела која се простиру преко две и више страна одсуство заглавља може довести до непрегледности саме табеле – колоне са друге стране нису „обележене”. Заглавље табеле, у колико је постављено (потврђена опција Заглавље), представља ред или редове који ће се понављати (потврђена опција Понови заглавље) на свакој следећој страни. Број редова за заглавље одређује се у пољу Првих редова.

Опција Не дели табелу користи се у ситуацијама када је потребно спречити да се табела простире преко више од једне стране. Нову табелу која се уноси у текст ће поставити на почетак следеће стране ако не може цела бити смештена на текућој страници.

Потврдом опције Ивица биће постављене линије око ћелија табеле. Искључивањем ове опције убацује се табела са приказаним границама за сваку од ћелија као визуелну оријентацију за кретање у самој табели док приликом штампања документа те линије неће бити приказане.

Дугме Аутоформатирање служи да се изабере неко од унапред постављених формата за табеле једноставним избором имена аутоформата чији је изглед приказана у прозору за преглед.

Након уношења табеле у текст и при сваком постављању курсора унутар табеле аутоматски се у линију са алаткама додаје и линија Табела чији се изглед може видети на слици 85

Слика 85

Спајање, подела и заштита ћелија

Групу појединачних ћелија могуће је спојити у једну. Потребно је обележити групу суседних ћелија а затим из менија Табела изабрати опцију Споји ћелије или из помоћног менија Ћелија –> Споји.

Слика 89

Подела ћелије врши се тако што се постави курсор унутар ћелије коју је потребно поделити (ако је потребно извршити исту операцију поделе ћелија над групом суседних ћелија потребно их је све обележити). Затим се из менија Табела изабере опција Подели ћелије или из помоћног минија Ћелија –> Подели. У дијалошком прозору који се појављује (слика 89) потребно је изабрати на колико ћелија треба поделити дату ћелију (Подели ћелију на) и да ли се ћелија дели на више редова (Водоравно) или колона (Усправно).

Заштита садржаја ћелије врши се избором опције Заштити ћелије из менија Табела. Применом ове команде ћелија се штити од било каквог мењања. Веома корисна опција када је потребно направити такав документ где неко други уписује податке у саму табелу а да при томе не дозволимо случајно (или намерно) брисање садржаја поједних ћелија. Поред тога онемогућено је брисање реда/колоне у којој се налази заштићена ћелија. Заштиту је могуће успоставити и из помоћног менија Ћелија –> Заштити. Укидање заштите над ћелијом могуће је само из помоћног менија позивом Ћелија –> Уклони заштиту.

 

Обележавање табеле, реда, колоне и ћелије

За рад са појединим редовима, колонама или пак целокупним табелама неопходно је извршити њихово обележавање. Постоји више начина обележавања:

• уз помоћ менија – поставити курсор унутар реда/колоне коју треба обележити. Путем менија Табела из подменија Изабери задати команду Редови/Колоне. За избор целе табеле из подменија Изабери потребно је задати команду Табела. Избором опције Ћелија биће обележена само ћелија у којој се тренутно налази курсор.

• уз помоћ миша – поставити показивач миша са леве стране табеле (у колико се обележава ред) или са горње стране табеле (у колико се обележава колона) и када миш добије изглед са слике 88-а (обележавање реда) или слике 88-б (обележавање колоне) кликом обележити ред/колону. На овај начин обележава се само један ред/колона. У колико се приликом обележавања реда уместо само једног клика држи притиснут леви тастер миша и миш помера горе/доле могуће је обележавање више суседних редова. За обележавање више суседних колона потребно је држати притиснут леви тастер миша и померати показивач лево/десно. Овде је важно напоменути да када се горњи део табеле поклапа са горњом маргином стране веома је тешко на овај начин извршити обележавање више суседних колона. Тада је много лакше користити следећи начии обележавања. За обележавање више суседних ћелија потребно је поставити курсор унутар ћелије одакле се започиње обележавање, притиснути леви тастер миша, држати притиснут и померати миш горе/доле лево/десно све док се не обележи жељени скуп ћелија. Лакши начин је да се постави крусор у ћелију одакле креће обележавање, померити миш (без држања притиснутог левог тастера) од ћелије где се завршава обележавање, на тастатури притиснути Shift тастер, држати га притиснутог и кликнути на „крајњу” ћелију. Све ћелије између почетне и крајње биће обележене.

Слика 88

• комбинација мени и миш – на горе описани начин обележити више суседних ћелија из редова/колона које је потребно обележити а затим користећи мени изабрати опције Редови/Колоне

• уз помоћ тастатуре – са комбинацијом тастера Ctrl+A обележава се само ћелија у којој се тренутно налази курсор (ако се у ћелији налази неки текст, у супротном обележава се цела табела). Ако се држи притиснут тастер Ctrl а затим два пута брзо притисне тастер са словом А биће обележена цела табела.

• уз помоћ помоћног менија (десни клик на ћелију)– избором подменија Ред/Колона и опције Изабери

Као и код „обичног” текста, пре било каквог рада над појединачним ћелијама, колонама, редовима или табелом потребно их је обележити. Ово је корак који се често заборави па се неки поступци непотребно понављају.

Брисање редова, колона и табела

За уклањање непотребних редова или колона потребно је поставити курсор унутар реда или колоне коју желимо да избришемо. Затим на један од следећих начина вршимо њихово брисање:

• из менија Табела изабрати подмени Обриши а затим опцију Редови или Колоне

• са слике 85 кликом на дугме 14 брише се ред односно колона кликом на дугме 15

• позивом помоћног менија (десни клик) унутар реда/колоне која се уклања избором подменија Ред/Колона и опције Обриши

За брисање целе табеле потребно је поставити курсор било где унутар табеле а затим из менија Табела изабрати подмени Обриши и опцију Табела

Уметање редова и колона

Приликом креирања табеле понекад је тешко предвидети тачан број колона а поготову редова. За већ креирану табелу могуће је уметнути нови ред и/или колону.

Слика 86

За уметање реда/редова потребно је поставити курсор унутар постојећег реда. Из менија Табела изабере се подмени Уметни а затим опција Редове (слика 86). Након тога се уписује Број нових редова и бира Позиција где ће нови редови бити уметнути – Пре (изнад) реда у коме се тренутно налази курсор или После (испод) реда у коме се налази курсор. Кликом на дугме У реду врши се уметање новог реда или редова док се одустајање врши кликом на дугме Откажи.

Могуће је уметнути нови ред и кликом на дугме обележено редним бројем 12 из линије са алаткама Табела са слике 85. На овај начин умеће се само један ред и то испод реда у коме се тренутно налази курсор.

Слика 87

За уметање колоне/колона потребно је поставити курсор унутар постојеће колоне. Након тога се из менија Табела изабере подмени Уметни а затим опција Колоне (слика 87). Уписује се Број нових колона и бира Позиција где ће нова колона бити уметнута – Пре (са леве стране) колоне у којој се тренутно налази курсор или После (са десне стране) колоне у којој се тренутно налази курсор. Кликом на дугме У реду врши се уметање нове колоне или колона док се одустајање врши кликом на дугме Откажи.

Могуће је уметнути нову колону и кликом на дугме обележено редним бројем 13 из линије са алаткама Табела са слике 85. На овај начин умеће се само једна колона и то са десне стране у односу на колону у којој се тренутно налази курсор.

Пронађи и Пронађи и замени

Проналажење одређених делова текста је олакшано применом команде Пронађи. Позивом ове команде појављује се линија са алаткама Пронађи као на слици 81.

Слика 81

Потребно је у падајућој листи укуцати реч, фразу или низ речи који се жели пронаћи. Кликом на дугме Наредно проналази следеће појављивање док се кликом на дугме Претходно проналази претходно појављивање тражене речи. Дугме Пронађи и замени позива дијалошки прозор за проналажење и по потреби замену дела текста. Ову опцију могуће је позвати и из менија Уређивање командом Пронађи и замени или преко тастатуре комбинацијом тастера Ctrl+H. Тада се добија дијалошки прозор као на слици 82.

Слика 82

 Пре него што се почне са претрагом, поготову ако је потребно претражити цео текст потребно је курсор поставити на почетак текста.

У пољу Претрага за уписује се текст који се претражује или се бира из падајуће листе. Кликом на дугме Пронађи проналази се и обележава прво појављивање датог текста. Кликом на дугме Пронађи све биће пронађена и обележена сва појављивања датог текста. Овај део се може и користити само за претрагу.

У пољу Замени са уписује се текст са којим је потребно извршити замену или се бира из падајуће листе. Кликом на дугме Замени извршиће промену обележеног текста са оним који је уписан у пољу Замени са а затим проналази следеће појављивање тражене речи. Кликом на дугме Замени све врши се замена свих појављивања речи унете у пољу Претрага за са речју уписаном у пољу Замени са.

Додатне опције за претрагу могуће је добити кликом на дугме Више опција. Додатне опције приликом претраге/замене су:

• Разликуј велика и мала слова – приликом претраге/замене правиће се разлика између речи које су унете великим односно малим словима, односно претрага и замена ће у потпуности одговарати и по величини слова која су унета у одговарајућа поља

• Само целе речи – проналази само целе рећи које су истоветне тексту претраге

• Само тренутни избор – претражује се само текст који је обележен.

• Уназад – претраживање се врши од позиције курсора ка почетку текста

• Регуларни израз – дозвољава коришћење „џокер” знакова за претрагу. Џокер знаци су они који се уносе у текст претраге и треба да замене неки знак или низ знакова. Нпр. знак тачка (.) замењује било који други знак (он. проналази и реч „она” и реч „оне”). Листа свих параметара налази се у помоћи за LibreOffice.

• Претрага по сличности – проналази делове текста који су слични тексту претраге. Потребно је кликнути на дугме … да се дефинишу опције за сличност

• Претрага за стиловима – проналази текст који је форматиран стилом који је изабран у пољу Претрага за.

• Коментари – претражује и текст коментара

• дугме Особине – бирају се својства текста која се желе пронаћи.

• дугме Формат – проналази одрећене особине текста како што су тип фонта, ефекти фонта….

Исеци, Копирај, Убаци

Ове команде, познате и као Cut, Copy, Paste служе за копирање дела текста, његово исецање и убацивање у текст.

Слика 80

Команда Исеци обележени део текста брише из документа и пребацује га у део меморије који се зове клипборд (енг. Clipboard). Ову команду могуће је задати и преко тастатуре комбинацијом тастера Ctrl+X.

Команда Копирај обележени део текста копира и копију смешта у део меморије који се зове клипборд (енг. Clipboard). Ову команду могуће је задати и преко тастатуре комбинацијом тастера Ctrl+С.

Команда Убаци садржај клипборда копира у текст почевши од места где се налази курсор. Ову команду могуће је задати и преко тастатуре комбинацијом тастера Ctrl+V.

Ове команде се налазе и у линији са алаткама Уобичајена и имају изглед као на слици 80. Четврта алатка која је приказана на овој слици зове се Формат четкице. Служи да копира форматирање одређеног дела текста и да тај формат примени на неки други део текста. Користи се тако што обележимо део текста чији формат желимо да копирамо. Кликнемо на ову алатку. Док курсор има промењен облик обележимо текст над којим желимо да применимо формат.

Команда Посебно убацивање (Ctrl+Shift+V) служи да текст који се налази у клипборду убаци без претходних форматирања. Наиме, приликом примене команде Убаци из клипборда се убацује и садржај и формати примењени над текстом. Овом командом могуће је убацити само текст тако што се приликом задавања команде у дијалошком прозору који се појави изабере опција Неформатиран текст. Ово је згодна опције када се копира текст из неког прегледача са интернета у програм за обраду текста. Једино на овај начин неће бити копиране везе заједно са текстом.

Уметање слика

Једна слика вреди хиљаду речи. Водећи се овом максимом програм за обраду текста који жели да се убраја у озбиљне мора поседовати низ опција за рад са сликама. Убацивање слика у сам текст је веома једноставно – потребно је из менија Уметни изабрати подмени Слика а затим опцију Из датотеке. Појављује се стандардни дијалог за учитавање слика (дијалошки прозор сличан ономе за учитавање текстуалне датотеке) унутар кога је потребно изабрати одговарајућу слику а затим кликнути дугме Учитај (Open). Слика која се умеће биће приказана у својој изворној величини у колико не прелази ван оквира маргина. У супротном се смањује да стане у дати простор. Овако убачену слику неопходно је додатно форматирати како би се што боље уклопила у дати текст. Додатно форматирање врши се тако што се слика обележи а затим из менија Формат позове опција Слика. Ова опција постоји и у помоћном менију (десни клик на слику). Тада се добија дијалошки прозор са слике 76.

Слика 76

 На картици Врста постоје 3 основне групе подешавања:

• Група Величина – сва подешавања везана за величину слике унутар текста са следећим ставкама:

  • Ширина – подешава се ширина слике

  • У односу на – у колико је укључена ова опција ширина слике се рачуна као преоцентуална вредност ширине слике у односу на ширину текста.

  • Висина – подешава се висина слике.

  • Сразмерно – рачуна висину слике као прецентуалну вредност у односу на простор који заузима текст по висини

  • Задржи размеру – мењањем једне од димензија слике за исту процентуалну вредност мењаће се и друга димензија.

  • Првобитна величина – враћа слику на првогитну величину, ону величину коју је имала приликом уношења у текст.

• Група Сидро – користи се за постављање позиције слике у документ. Усидрена слика остаје на месту или се помера приликом мењања документа. Могуће позиције сидра су:

  • На страницу – слика је усидрена на дату страницу. Слика се не помера са места мењањем документа

  • На пасус – слика је усидрена на дати пасус. Слика се помера са датим пасусом.

  • Ка знаку – слика је усидрена на знак. У колико се знак на који је постављено сидро помера, помераће се и слика.

  • Као знак – слика се у том случају понаша као било који други знак (слово, број, специјални знак…) у тексту.

• Група Позиција – одређује се позиција слике. Овде треба водити рачуна о томе где је постављено сидро слике.

  • у реду Водоравно подешава се позиција слике у односу на хоризонталну осу. Потребно је одредити да ли ће слика бити поравната лево, десно, централно или слева по вредности уписаној у нумеричком пољу ка области одређеној у падајућој листи

  • дугме за потврду Одрази на парне странице се користи када је постављен пресликан распоред странице (погледати Формат–>Страница).

  • у реду Усправно подешава се позиција слике у односу на вертикалну осу текста. Потребно је одредити да ли ће слика бити поравната уз врх, дно центар или од врха за вредност унету у нумеричком пољу у односу на део дефинисан у падајућој листи (испред које стоји реч ка).

  • дугме за потврду Прати ток текста одржава слику унутар граница текста за који је објекат усидрен

Још једна важна картица везана за подешавање слике је картица Пребацивање – слика 77.

Слика 77

 Прозор ове картице подељен је у три целине:

• Подешавања – одређује понашање слике у односу на текст

  • Ништа – текст се поставља изнад и испод слике

  • Пре – текст се налази искључиво лево од слике

  • После – текст се налази искључиво десно од слике

  • Паралелно – текст се налази и лево и десно од слике

  • Кроз – слика се поставља изнад текста

  • Оптимално – текст ће бити постављен са оне стране слике са које има више слободног простора

• Опције – одређују се опције везане за подешавања

  • Први пасус – почиње нови пасус испод објекта након што се притисне тастер ентер

  • У позадини – поставља слику иза текста. Ова опција је активна само у колико је изабрана опција Кроз у групи Подешавања

  • Контура – текст прати контуру слике. Ова опција је корисна када слика нема правилан обли (није класичан четвороугао)

  • Само споља – поставља слику само око контура слике. У колико слика има изрезаних делова (унутрашњи део слике има празнина) неће се попуњавати текстом

• Одвајање – подешава се величина померања текста у односу на слику.

  • Лево – простор између леве ивице слике и текста

  • Десно – простор између десне ивице слике и текста

  • Врх – простор између горње ивице слике и текста

  • Дно – простор између доње ивице слике и текста

Коментари

Коментари се у текст умећу ради документовања текста. Представља корисну опцију за постављања назнака везаних за сам текст које могу послужити као смернице за накнадно уређење текста. Умеће се тако што се постави курсор на место на које се жели поставити коментар а затим из менија Уметни изабере опција Коментар. Тада се десно од текста поставља поље унутар кога се уписује текст коментара – слика 75.

Слика 75

 Кликом на дугме са стрелицом на горе унутар поља за коментар добија се мени са следећим опцијама:

• Обриши коментар – брише само коментар за који је позван мени

• Обриши оне које написа <име аутора> – брише све коментаре које је написао аутор чије је име наведено.

• Обриши све коментаре – брише све коментаре у документу