Базе података и системи за управљање базама података

Базу података чини скуп логички повезаних података и представљају неке аспекте реалног света (нпр подаци о ученицима и наставницима неке школе).

Приликом креирања базе мора се водити рачуна о концепту „независности” података од конкретног програма. Наиме, корисници могу приступати бази података првенствено преко упитника, и то у зависности од самог корисника. Различитим корисницима се омогућавају различите врсте упита (ученике интересује распоред часова а наставнике распоред по одељењима).

За рад са базама података користи се скуп програма који се зову систем за управљање базама података -СУБП (DataBase Managament System – DBMS). Овакав скуп програма треба да обезбеди:

• дефинисање и креирање базе;

• чување базе на једном или више места;

• унос, измену и брисање података;

• приступање скупу података у односу на корисника.

Општа архитектура СУБП која омогућава извршење ових задатака реализована је кроз три нивоа

• Физички ниво – дефинише се начин на који су подаци физички организовани на спољашњим јединицама меморије (дефиниције табела и типови поља унутар табела)

• Концептуални ниво – дефинише се логичка структура података (кључеви, индекси…), везе између података и управљање подацима

• Кориснички ниво – дефинише се логичка структура података погодна за специфичне захтеве (упити)

Код сложенијих база овакав систем теба да обезбеди и

• Конкурентну обарду – у колико више програма истовремено захтева приступ истим подацима мора се обезбедити да се ови конфликтни захтеви успешно реше

• Заштиту података – код неких база које садрже „осетљиве” податке (здравствени картони) неопходно је заштитити податке од неовлашћеног приступа.

• Опоравак базе – пошто се у базама сваки податак чува само на једном месту неопходно је периодично копирање базе како не би дошло до трајног губитка података (нпр. банкарске трансакције).