Релационе базе података – везе

Како базу података чини више од једне табеле основу релационих база података чине и везе – релације између табела. Овај појам се уводи како би се објаснио однос две табеле.

Поље sifSmer табеле Ucenik садржи податак о томе који смер је уписао одређени ученик али не и информацију о називу смера. Имена смерова су уписана у табели Smer. Да би смо дошли до информације о називу смера потребно је извршити повезивање ове две табеле. Повезивање се врши преко поља SifSmera табеле Smer и поља sifSmer табеле Ucenik. Овде је важно приметити да скуп вредности поља sifSmer табеле Ucenik мора бити подскуп скупа поља SifSmera табеле Smer (референцијални интегритет).

При раду са повезаним табелама важну улогу има појам страног (спољашњег) кључа. Како две табеле које се повезују имају однос главне и потчињене табеле, страни кључ чини оно поље потчињене табеле преко кога се остварује веза са примарним кључем главне табеле.

Треба нагласити да однос главни-потчињени зависи само од улоге табела у датој вези, једна табела може бити главна у односу на једну табелу а потчињена у односу на другу.

Постоје четири типа везе између табела релационе базе података:

• један према један – сваком слогу једне табеле одговара само један слог друге табеле;

• један према више – једном слогу главне табеле може одговарати више слогова потчињене табеле;

• више према једном – више слогова главне табеле може одговарати један исти слог потчињене табеле;

• више према више – један слог главне табеле повезан је са више слогова потчињене и један слог потчињене повезан је са више слогова главне табеле