Писац

Креирање садржаја

Још једна предност је и лако креирање садржаја документа! У колико су добро дефинисани нивои текста (за наслове, поднаслове, подподнаслове…) убацивање садржаја своди се на избор следеће команде УметниСадржај и пописиСадржај и пописи, евентуално уписати наслов (поље Наслов) и кликнути на дугме У реду.

 Levo Nazad
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Навигатор и стилови

Као што је већ речено стилови олакшавају и претрагу и уређивање самог текста (пребацивање целина са једног на друго место). Потребно је позвати навигатор са ПриказНавигација или са тастером F5.

Слика 106

Слика 106

Кликом на дугме Приказ задржаја (1) биће приказани сви наслови, односно они делови текста који су дефинисани као Ниво 1. Одређивање приказа нивоа врши се са дугметом Нивои заглавља су приказани (2). Потребно је само изабрати број нивоа које треба приказати. У колико унутар неког наслова постоји и поднаслов поред самог наслова биће приказан знак плус (3) и кликом на њега приказују се поднаслови…

Могуће је кретати се по тексту тако што се кликне два пута на наслов (поднаслов…) и текст се аутоматски пребацује на изабрани наслов.

Пребацивање и измена редоследа текстова се своди на следећи поступак: постави се курсор на неки од наслова унутар навигатора, притисне се и држи притиснут леви тастер миша а затим се наслов превлачи на жељено место, након чега се отпушта леви тастер. Сав текст, укључујући и припадајуће поднаслове биће премештен!!!

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Промена постојећег стила

Измена изгледа текста за чије писање су коришћени стилови је веома једноставна. Текстове од неколико десетина страница, па и оне од неколико стотина страница могуће је преформатирати са подједнаком лакоћом као и текст од једне стране. Важно је само знати име стила који је коришћен за писање одређеног дела текста. Све што је потребно урадити је да се позове помоћни мени (десни клик) за дато име стила. Након тога, изабере се опција Промени и појавиће се идентичан дијалошки прозор као и код креирања новог стила. Изврше се потребне измене и кликне се на дугме У реду. На овај начин сви делови текста писани датим стилом биће аутоматски измењени. Није потребно претраживати текст и обележавати га!

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Креирање новог стила

Да би се креирао потпуно нови стил који није заснован на неком од постојећих потребно је, након избора типа стила (пасус, знак, оквир, страница или листе), десним дугметом миша кликнути на празан простор прозора за форматирање стилова и изабрати опцију Ново.

Пошто се најчешће користи стил пасуса овде ће бити објашњен начин форматирања стила пасуса. Дакле, изабере се дугме Стилови пасуса, на празном простору кликом десним дугметом миша позове се помоћни мени и изабере опција Ново. Након тога се појављује дијалошки прозор са више језичака (од чега је о већини већ било речи).

Картице Увлачење и размак, Поравнање, Ток текста, Табулатори, Иницијал, Позадина, Ивице су идентичне како и код опције ФорматПасус.

Картице Фонт, Ефекти фонта и позиција идентичне су као и код опције ФорматЗнак.

Картица планер

Слика 104

Слика 104

У овој картици (слика 104) дефинишу се нека од основних поставки за сам стил пасуса:

  • Име – уписује се име стила. У колико већ постоји добиће се порука да је дато име у употреби.

  • Следећи стил – потребно је изабрати име стила који ће се користити у следећем пасусу. Ово је корисна опција нарочито када се дефинише стил за наслове и у овом прозору изаберемо стил који се користи за писање текста. Тада приликом уношења текста за наслов користити дефинисани стил, написати наслов, притиснути тастер Enter и аутоматски ће бити примењен стил који се користи за писање текста, дакле могуће је наставити са уношењем текста без „ручне” промене стила.

  • Повезано са – потребно је изабрати назив стила на основу ког се базира новокреирани или изабрати опцију Ништа у колико се дефинише сопствени стил (што је и препоручена опција)

  • Категорија – избор категорије стила. У колико се креира или мења нови стил потребно је изабрати опцију Прилагођени стилови.

Картица Контура и нумерисање

Слика 105

Слика 105

Слика 105 приказује садржај ове картице. Иако нема много опција веома је заначајна за рад са стиловима. У прозору Ниво контуре одређује се за шта ће се користити дефинисани стил. Избором опције Основни текст дати стил се користи за писање „обичног текста”. Избором опције Ниво 1 дати стил се посматра као наслов, Ниво 2 поднаслов, Ниво 3 подподнаслов итд све до наслова Ниво 10. Важно је на овај начин дефинисати наслове, поднаслове и текстове јер се касније у навигатору могу разликовати наслови од обичног текста.

У прозору Стил нумерисања потребно је изабрати стил за нумерацију, наравно, у колико је реч о стилу који ће се користити за набрајања. У падајућој листи се налазе називи стилова који се могу видети и кликом на дугме Стилови листа.

Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Опција Својства табеле

Позивом ове опције из манија Табела омогућава се потпуна контрола над самом табелом. Опцију је могуће позвати и из линије са алаткама Табела (слика 85 дугме 17). Опција садржи више картица:

Картица Табела

Слика 97

Слика 97

  • Име – уписује се име табеле које се може користити за лакше проналажење табеле (Приказ → Навигација);
  • Ширина – одређује ширину целе табеле. Ова опција је активна једино ако у групи Поравнање није изабрана опција Аутоматски

  • Релативно – приказује ширину табеле процентуално у односу на ширину странице.

  • Групом дугмади Поравнање одређује се поравнање табеле на један од следећих начина:

    • Аутоматски – табела се поставља од леве до десне маргине странице. Ова опција се препоручује за табеле које се користе у HTML страницама.

    • Лево – поравнава леву ивицу табеле уз леву маргину странице

    • Слева – поравнава леву ивицу табеле уз леву маргину странице и омогућава њено одвајање од леве маргине за вредност уписану у пољу Лево групе Одвајање

    • Десно – поравнава десну ивицу табеле уз десну маргину странице

    • Средина – табела се центрира у односу на страницу

    • Ручно – табела се поравнава хоризонтално на основу вредности које су уписане у поља Лево (помера табелу у односу на леву маргину) и Десно (помера табелу у десну маргину) у групи Одвајање. Аутоматски се врши израчунавање ширине табеле у односу на задате границе. Ову опцију неопходно је изабрати ако се жели одредити појединачна ширина колона.

  • Групом поља Одвајање дефинише се позиција табеле у односу на текст или маргине:

    • Лево – простор за одвајање леве ивице табеле од леве маргине. Ова опција није активна у колико је поравнање постављено на Аутоматски

    • Десно – простор за одвајање десне ивице табеле од десне маргине. Ова опција није активна у колико је поравнање постављено на Аутоматски

    • Изнад – простор за одвајање горње ивице табеле од текста који се налази изнад табеле

    • Испод – простор за одвајање доње ивице табеле од текста који се налази испод табеле

Картица Ток текста

Слика 98

Слика 98

  • Прелом – одређује се прелом који ће се користити уз табелу. Потребно је изабрати и тип прелома Страница или Колона и место где ће прелом бити убачен Пре или После табеле. Ако је изабран прелом страница могуће је одредити стил странице (потврђена опција Са стилом странице и изабран назив стила странице) који ће бити примењен почевши од стране уписане у пољу Број странице.
  • Дозволи табели да се преломи преко страница и колона – дозвољава да се табела простире преко преломљених страна или у колонама (ако је текст подељен по колонама)

  • Дозволи да се колона прекине преко страница и колона – НАПОМЕНА: овде је вероватно дошло до грешке приликом превода команде. Оригинални назив комаде гласи: Allow row to break across pages and columns. Дакле, ова команда у колико је потврђена омогућава да се ред преломи преко странице. О овој опцији било је речи у лекцији Постављање ширине колоне и висине реда поднаслов Висина реда.

  • Задржи са следећим пасусом – потврдом ове опције пасус који следи испод табеле неће се раздвајати од табеле у колико је изабрана опција прелом странице.

  • Понови заглавље – дефинише се заглавље табеле са Првих n редова

  • Усмерење текста – одређује се смер исписа текста (Хоризонтално или Вертикално – усправан текст)

  • Усправно поравнање – одређује да ли ће текст по вертикалној оси бити поравнат уз горњу ивицу ћелије (Врх), по средини (Центрирано) или уз доњу ивицу ћелије (Дно). Ове три опције могуће је изабрати и из линије са алаткама Табела (слика 85 дугмад 9, 10, 11). Поравнање по хоризонтаној оси врши се као и код сваког другог пасуса.

Картица колоне

Слика 99

Слика 99

  • Прилагоди ширину табеле – ову опцију је могуће користити једино ако у картици Табела у групи Поравнање није изабрана опција Аутоматски. Омогућава да се ширина табеле прилагођава уписаним ширинама колона. Ако је ова опција остављена непотврђена мењањем ширине једне колоне мења се ширина наредне тако да се уклопи у дату ширину целе табеле.
  • Пропорцијонално прилагоди колоне – потврдом ове опције мењањем величине једне колоне поропорционално се мењају ширине свих осталих колона.

  • Преостали простор – приказује величину преосталог простора за који може да се прошири нека од колона а да при томе табела остане унутар маргина.

  • Ширина колоне – у овој групи одређују се појединачне ширине колона уписивањем одговарајућих вредности у нумеричким пољима. Бројеви изнад нумеричких поља означавају редни број колоне у табели, док стрелице лево и десно од бројева колона омогућавају приказ преосталих колона (у колико постоје колоне са редним бројем 7 и више)

Картица ивице

Слика 100

Слика 100

Унутар ове картице постављају се линије у и око табеле. Пре него што се почне са постављањем линија неопходно је обележити део табеле за који се линије постављају. Ово је корак који се често заборави па долази до нежељених ефеката на самој табели. Постављање линија за табелу је идентично као и постављање линија за пасус или страницу (погледати Форматирање странице → Картица ивице). Једина разлика је у дугмету (група Подразумевано) које служи за постављање унутрашњих линија табеле.

Картица позадина

Слика 101

Слика 101

Унутар ове картице врши се постављање позадине обележеног дела табеле.

  • Као – одређује се шта ће се користити као позадина где је могуће изабрати Боја и након тога у палети (Боја позадине) изабрати жељену боју, или изабрати опцију Графика која омогућава избор слике за позадину.

  • За – одређује се за који део табеле се поставља позадина. Могуће је (без обележавања) поставити позадину за ћелију (опција Ћелија), ред (опција Ред) или целу табелу (опција Табела)

 Levo Nazad
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Претварање текста у табелу и табеле у текст

Код претварања текстова у табелу треба водити рачуна о начину на који ће бити формиране колоне. Ознаке које се могу користити као сепаратори могу бити: табулатори, тачка-зарез (;), ознака за пасус, или било који други знак који одреди. Пасуси текста постају редови, односно сваки пасус текста ће постати засебан ред.

Слично је и код претварања табеле у текст. Потребно је одредити на који начин ће бити раздвојени текстови у колонама када се оне пребаце у обичан текст, док сваки ред табеле постаје пасус текста.

Да би се извршило пребацивање текста у табелу неопходно је обележити задати текст а затим из менија позвати команду ТабелаПретвориТекст у табелу (слика 95).

Слика 95

Слика 95

У групи поља Раздвоји текст на потребно је одредити начин на који ће се текст претворити у колоне. Ако су делови текста унутар пасуса раздвојени табулаторима потребно је изабрати опцију Табулатори, за текстове раздвојене са тачка-зарез (;) неопходно је изабрати опцију Полуколоне (ово је чест случај), док се креирање табеле са колонама дефинисаним ознаком пасуса постиже тако што се потврди дугме Пасус. Ако је неки од других знакова искоришћен за раздвајање текста (/ # % – , .) потребно је изабрати опцију Остало а затим тај знак уписати у одговарајуће поље. Потврдом опције Једнака ширина за све колоне формираће се колоне једнаке ширине без обзира на позицију ознаке за разграничење колоне.

Могуће је одмах и поставити заглавље табеле потврдом дугмета Заглавље и омогућити понављање заглавља на свакој страни преко које се простире табеле (Понови заглавље). Број редова заглавља одређује се у Првих n редова. Не дели табелу не дозвољава да се табела подели на више страница. Потврдом опције Ивица биће исписане линије у табели. Кликом на дугме Аутоформатирање могуће је изабрати и неки од понуђених формата (види Аутоформатирање).

Слика 96

Слика 96

Код претварање табеле у текст потребно је изабрати табелу (или поставити курсор унутар ње), а затим изабрати начин на који ће се колоне табела раздвајати у тексту (слика 96)

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Уређивање података

Не ретко се дешава да се унесе почетна табела са подацима а да се касније укаже потврда за накнадним уносом нових података. Временом код оваквих табела долази до неуређености података. LibreOffice Писац нуди могућност уређења података у таквим табелама. Треба бити нарочито опрезан при примени ове команде јер се уређују само колоне (или редови) који су обележени. Такође, у колико није дефинисано заглавље табеле и први ред табеле ће бити обухваћен уређивањем. Потребно је обележити комплетну табелу (са дефинисаним заглављем) како би се избегле могуће грешке у самој табели. Из менија Табела изабере се опција Поређај (слика 94) или из линије са алаткама Табела (слика 85) дугме означено бројем 18 (дугме постаје активно тек након означавања скупа ћелија).

Слика 94

Слика 94

Код уређења потребно је одредити критеријуме који ће се користити. Предвиђена су максимално 3 критеријума (Кључ 1, Кључ 2, Кључ 3). Укључивањем или искључивањем могуће их је комбиновати и они се извршавају тако што се подаци ређају по критеријуму у кључу 1 и у колико постоји више истих података примењује се кључ 2 и на крају кључ 3. У пољу Колона уписује се редни број колоне по коме ће се вршити уређивање. У пољу Врста кључа неопходно је одредити врсту података која се налази у колони. Подаци могу бити Нумерички (бројеви) и Алфанумерички (текст). Ако су у датој колони бројеви (нпр 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10) и у пољу Врста кључа постављена вредност Алфанумерички, приликом сортирања бројеви ће бити третирани као текст (за претходни пример биће поређани у следећем редоследу 1, 10, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Потребно је одредити и начин уређења – Растуће (од најмање вредности ка највећој) или Опадајуће (од највеће ка најмањој вредности). Усмерење – одређује се да ли ће сортирати редове или колоне. У колико се изабере опција Колоне тада ће у групи Критеријуми за ређање уместо Колона писати Ред.

Група Одвајач користи се када је потребно уредити пасусе текста.

Језик – одређује се начин на који ће се третирати текст приликом уређивања. Неопходно је водити рачуна да се у колико се текст пише ћирилицом изабере одговарајући језик. Потврдом дугмета Разликуј велика и мала слова уређивање ће се вршити тако што се прво уређују речи са великим словима па након тога са малим словима.

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Заглавље табеле

Ако приликом креирања табеле није постављено заглавље (ред који ће се понављати на почетку сваке следеће странице ако табела заузима две или више страна) то је могуће учинити и накнадно. Потребно је обележити ред или редове који представљају заглавље и из менија Табела изабрати опцију Понављање редова заглавља.

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Постављање ширине колоне и висине реда

Постоји неколико начина на које је могуће успоставити ширину неке од колона и висину реда.

Ширина колоне

Код колона је специфично то што се одређује ширина сваке колоне понаособ. Препоручује се да пре него што се позове дијалог за одређивање ширине колоне курсор постави у неку од ћелија унутар жељене колоне или се обележи цела колона. Тада се позива дијалог за постављање ширине (слика) на један од следећих начина:

  • из менија Табела, подмени Аутоматско уклапање опција Ширина колоне

  • десним кликом на ћелију унутар колоне из помоћног менија опција Колона –> Ширина

Слика 90

Слика 90

У пољу Колона потребно је одредити редни број колоне чија се ширина поставља, као понуђена вредност биће уписан редни број колоне у којој се налази курсор или за коју је позван помоћни мени. Затим се уписује вредност у ценитметрима (ако је подешена као основна мерна једница). Овде је могуће изабрати и неку од других колона независно од тога где се налази курсор. Важно је знати да се на овај начин ширине колона уклапају у задату ширину целе табеле, односно да се повећањем/смањивањем ширине текуће колоне смањује/повећава ширина следеће колоне на такав начин да се не мења ширина целе табеле.

Ако се изабере више колона а затим позове опција Табела –> Аутоматско уклапање –> Распореди колоне подједнако ширина обележених колона биће постављене тако да све имају исту ширину унутар дате табеле.

Опцијом Табела –> Аутоматско уклапање –> Оптимална ширина колоне поставља ширину тако да најдужи текст може да стане у дату ширину. Применом ове опције промена вредности у ширини колоне не доводи до промене ширина осталих колона већ се мења вредност ширине целе табеле.

Слика 91

Слика 91

Ширине колона могуће је поставити и на мање прецизан начин коришћењем миша. Потребно је поставити курсор на линију између две колоне и када курсор добије облик са слике 91 притиснути леви тастер миша, држати га притиснутог и померати миш у леву или десну страну. Исти ефекат се постиже ако се показивач миша постави унутар лењира на линију која означава место где се налази линија која ограничава колону.

Висина реда

Код редова је могуће поставити висину једног или више редова одједном. Потребно је поставити курсор унутар реда или обележити више суседних редова. Дијалошки прозор за постављање висине реда могуће је позвати на један од следећих начина:

  • из менија Табела, подмени Аутоматско уклапање опција Висина реда

  • из помоћног менија Ред –> Висина

Слика 92

Слика 92

На слици 92 приказан је изглед овог прозора где је потребно уписати висину датог реда или редова у центиметрима (ако је подешена као основна мерна јединица). Опција Уклопи по величини омогућава да се прикаже целокупан садржај ћелије датог реда и у случајевима када он превазилази оквире задате величине. У колико ова опција није потврђена величина реда остаје увек иста без обзира на величину текста.

Идентичан ефекат прилагођавања висине реда садржају постиже се и избором опције Табела –> Аутоматско уклапање –> Оптимална висина реда.

Слика 93

Слика 93

Као и код колона, мање прецизан начин постављања висине реда је уз помоћ миша. Потребно је поставити курсор на линију између редова (или на лењиру) и када курсор добије изглед са слике 93, притиснути леви тастер миша, држати притиснут и померати миш горе/доле док се не добије жељена висина реда.

Код табела које се простиру преко више од једне странице дешава се да се последњи ред на првој страни „преломи” и на први ред следеће странице. Овакве ситуације доводе до табела које нису читљиве ако се такве одштампају, јер се половина једног реда налази на једној а друга половина на следећој страници. Ово је могуће спречити искључивањем опције Дозволи прелом реда преко страница и колона која се налази у подменију Аутоматско уклапање менија Табела, или из помоћног менија са Ред –> Дозволи прелом реда преко страница и колона Ова опција се поставља као потврђена за сваки ред табеле приликом њеног креирања.

Мењањем висине реда, појединачног или групе не мењају се остали редови већ се мења укупна висина табеле.

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Аутоформатирање

Аутоформатирање (из Табела менија) је опција која нам омогућава да применимо један од постојећих формата везаних за табеле. Довољно је само изабрати име аутоформата чији се изглед види у прозору за преглед и дати формат применити кликом на дугме У реду. Кликом на дугме Још отвара се могућност избора шта се жели применити а шта оставити како је већ дефинисано у самој табели укључивањем и искључивањем одговарајућих дугмади за потврду (фонт, поравнање, ивице…). Опција за аутоформатирање налази се и унутар линије са алаткама за рад са табелама (слика 85 дугме означено бројем 16).

 Levo Nazad  Desno
Categories: Писац, I година | Поставите коментар

Create a free website or blog at WordPress.com.