Релационе базе података – Табела

Релациону базу података чини скуп логички повезаних табела.

У терминологији релационих база под појмом табела подразумева се дводимезиона табела која описује неки објекат (ученик, аутомобил …). Свака табела мора имати своје име на основу кога јој се корисник обраћа. Име мора бити једнозначно (у бази не могу постојати две табеле са истим именом). Мада не постоји стриктно правило за именовање табела, добра пракса је да се табеле именују у зависности од тога какав објекат треба да опишу. На пример, ако се у табели налазе подаци о ученицима једне школе табелу можемо назвати и „А”, табелу о њиховим оценама „В”, табелу са називима предмета „С” итд. Међутим, овако именовање табела може у каснијем раду довести до забуне, па је логичније табеле именовати са „Ucenik”, „Ocene” и „Predmet” или „TabelaUcenik”, „TabelaOcene” и „TabelaPredmet” (комбинација малих и великих слова је употребљена ради веће прегледности). Код именовања није дозвољено користити размаке приликом именовања табела.

Као што је већ речено, табела би требало да описује неки објекат. У зависности од намене базе тај опис може бити мање или више детаљан. У наредној дат је пример за табелу чува податке о ученицима:

Слика 1: Пример табеле

Слика 1: Пример табеле

Објекат је описан следећим пољима: RedBr, MaticnaKnjiga, Prezime, Ime, Staratelj, DatumRodjenja, MestoRodjenja, Fotografija. Ова поља су прикладна за ову врсту табеле, док би у неким другим случајевима исти овај објекат (ученик) могао бити описан и другим пољима. Избор поља којима ће бити описан неки објекат зависи од потреба корисника базе и детаља којима је потребно описати неки објекат. Свако од поља табеле мора бити дефинисано и то са:

  • име поља – служи да се именује дато поље. Приликом именовања препоручује се додела описних имена. Нпр у претходном примеру поља су могла бити именована и са „А”, „B”, „C”, „C”, „D”, „E”, „F”, „G”, „H” што представља коректно написана имена али је крајње непрегледно у каснијем раду.

  • тип поља – описује врсту садржаја (текст, број, датум, фајл-слика…)

  • скуп ограничења – одређује се скуп из ког се може узети вредност неког поља (нпр поље RedBr позитивне целобројне вредности или за име старатеља ограничење дужине стринга)

За свако поље придружује се одрећена вредност (конкретно име и презиме ученика, име старатеља, датум рођења…). Сваки ред табеле описује конкретно појављивање неког објекта (ученик Јовић, Радослав Марко рођен 26. јуна 2005 године у Београду).У терминологији базе података редови табеле зову се слогови. Слог се описује вредностима поља. Сви слогови табеле морају имати исти скуп поља (не може се за једног ученика тражити само место рођења, а за другог и место и општина рођења).

Свака табела мора имати једно или више поља која једнозначно одређују слог табеле. Такво поље зове се примарни кључ. У табели не могу постојати два слога са истом вредношћу примарног кључа (за пример са слике као кључ могло би се користити поље RedBr). Прост примарни кључ састоји се од једног поља. Сложени примарни кључ састоји се од више поља. Код оваквих кључева дешава се да постоје две исте вредности за свако од поља посебно. Комбинација тих поља је јединствена, односно не може да постоје два слога са истом комбинацијом кључних поља.

Categories: Базе података | 1 коментар

Кретање чланака

One thought on “Релационе базе података – Табела

  1. Повратни пинг: Рад са базама података – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: