Типови база података

За разне циљеве неопходно је користити различите моделе БП. Положај БП у значајној мери утиче на природу апликације која ће обрађивати податке који се налазе у бази. Апликација остварује приступ БП посредством СУБП (систем за управљање базама података). СУБП је скуп динамичких библиотека и драјвера који обезбеђују приступ подацима. Разни кориснички пакети користе различите СУБП (Microsoft Access; Borland – Database Engine…). Апликација предаје захтев бази и добија податке од базе посредством СУБП.

У употреби су следеће архитектуре система за управљање базама података:

Локална архитектура

LokalnaArhitektura

Слика 1: локална архитектура

И програм и база података се налазе на јеном рачунару. Рад са БП се углавном реализује у једнокорисничком радном окружењу. Могуће је покренути и више апликација које користе једну БП, али тада је неопходно активирати и специјална средства за контролу и заштиту у случају да апликација треба да измени слог коме је већ приступила друга апликација. Ова архитектура је веома ретка и користи се у случајевима када не постоји потреба да се бази приступа са других рачунара (из мреже).

Фајл – сервер архитектура

fajlServerArhitektura

Слика 2: фајл-сервер архитектура

БП се налази на удаљеном рачунару – серверу. Сама апликација се налази на корисничким рачунарима. СУБП се обраћа серверу и од њега добија податке на основу кога се прави копија БП на корисничким рачунарима. Прављење копија се одвија периодично као и ажурирање БП на серверу. Комуникација се одвија посредством локалне мреже.

Предност овакве архитектуре је што више корисника може да ради истовремено са једном базом. Недостатак се огледа у томе што се сва обрада врши на корисничким рачунарима тако да измене које се изврши један корисник за неко време нису доступне осталим корисницима. Ово ограничење је неопходно због смањења саобраћаја у мрежи.

Клијент – сервер архитектура

Слика 3: двослојна клијент-сервер архитектура

Слика 3: двослојна клијент-сервер архитектура

Код ове архитектуре на серверу се налазе и бара података и апликација која управља базом (сервер БП) извршавајући захтеве корисника који су у мрежи, враћајући им тражене резултате у облику скупа слогова. Овде апликација корисника не ради директно са базом. Комуникација између клијентске апликације и БП се одвија на следећи начин: Захтев за неки податак (или скуп података) форимара се на језику SQL (специјални језик за рад са БП). SQL захтев се прослеђује удаљеном SQL серверу (сервер БП) који представља специјалну апликацију која управља удаљеном БП и обезбеђује извршење захтева и прослеђивање резултата кориснику. Ово је тзв. „двослојна” архитектура – слој клијентске апликације и слој сервера БП.

Слика 4: трослојна клијент-сервер архитектура

Слика 4: трослојна клијент-сервер архитектура

Код „тослојне архитектуре апликација која треба да обезбеди приступ подацима и реализује њихову обраду заједнички за све апликације налазе се на серверу апликације и доступни су свим корисницима. Сервер апликација води рачуна о сигурности базе и контролише приступ баз

и, најчешће путем шифри (password-а). Ова архитектура дозволјава блокирање на нивоу слога, па чак и на нивоу поља.

То значи да са табелом истовремено може да ради више корисника, а да измене у бази, било слога или појединачног поља, може мењати само корисник са одговарајућом шифром.

Предности овакве организације су:

  • Растерећење сервера БП од извршавања дела операција к

    оје преноси на сервер апликација;

  • Смањење величине клијентских апликација за део програма који преноси на сервер апликација:

  • Једнообразно понашање клијената

Основни недостатак ове архитектуре је недостатак поузданости. Наиме „падом” сервера престаје да функционише и цео систем кога он опслужује.

Дистрибуирана архитектура

У мрежи ради неколико сервера, а табеле БП су распоређене између њих ради подизања ефикасности. Највећи недостатак ове архитектуре је компликовано администрирање и потреба за високим перформансама серверских рачунара.

Интернет архитектура

База података налази се на мрежи. Приступ се реализује посредством браузера по стандардном протоколу. У овој архитектури се приступ бази може реализовати и са рачунара стандардних перформанси. Стандардна екстензија табела у овој архитектури је xml.

Categories: Базе података | 1 коментар

Кретање чланака

One thought on “Типови база података

  1. Повратни пинг: Рад са базама података – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: