Организација података

Једна од главних функција оперативног система јесте управљање спољашњим јединицама и рад са подацима који се налазе на њима. Услед тога подаци морају бити организовани на одређени начин. Логичка организација података подразумева њихово смештање по директоријумима. Физичка организација разматра чување података на физичким јединицама меморије (првенствено спољашњим јединицама).

Основни појмови којима се користимо су

  • датотека (фајл, енг. File)

  • директоријум (каталог, фолдер, енг. Folder)

  • адреса

  • пречица (енг. Shortcut) – овај појам се везује за само радно окружење и не представља нити логичку нити физичку организацију података

Датотека

Датотека или фајл представља основни носилац података. Веома је тешко дефинисати појам фајла, али једна од уобичајених дефиниција гласи: „Фајл представља најмању логичку целину“. Под најмањом логичком целином овде се подразумева шта је то што би могло да се представи у формату датотеке а да је разумљиво кориснику. Датотека може бити текст (пар речи, неколико страна до целих књига), слика, звучни запис, видео запис…

Свака датотека мора да има своје име. Име одређује корисник приликом креирања саме датотеке или је већ одређена од стране другог корисника. Максимални број знакова који је могуће користити приликом именовања датотеке је 256. Потребно је водити рачуна о томе који знаци нису дозвољени у именима. У овај скуп спадају следећи знаци: “ * : / \ ? < > | ?. (укључујући и тачку).

Након имена датотеке следи тачка иза које иде екстензија. Екстензија је обично представљена за 3 слова и означава тип датотеке – одређује коју врсту података садржи датотека. У графичком радном окружењу тип датотеке је поред екстензије и визуелно дефинисан изгледом иконе. Ово су само неки од примера икона са одговарајућим екстензијама и шта оне представљају.

изглед иконе

екстензија

садржај

изглед иконе

екстензија

садржај

Misrosoft Excel

i1

.xls

.xlsx

радна табела

 i5

.jpg

слика (растерска)

OO Calci2

.ods

радна табела

 i6

.mp3

<звучни запис

Microsoft Wordi3

.doc

.docx

текст

 i7

.avi

видео запис

OO Writeri4

.odt

текст

 i8

.odp

слика (векторска)

Над датотекама су дефинисани и такозвани мета подаци (meta data) који се аутоматски креирају (када је датотека креирана, када је мењана, када јој је приступљено, ко је креирао датотеку…). У графичом радном окружењу ови подаци се могу видети када се позове помоћни мени (десни клик на икону фајла) а затим изабере ставка „Properties”.

Директоријум

i9

Слика 13.

Директоријум (фасцикла, каталог, фолдер енг. Folder) концепт који се користи за организацију података на рачунару. Осмишљен је тако да се унутар директоријума могу „сместити” датотеке и други директоријум. Често се дефинише као скуп логички повезаних података. Сваки директоријума мора да има своје име а сам директоријум нема величину. У графичком окружењу оперативног система Windows директоријум је представљен иконицом фасцике (фасцикла – енг. Folder) као на слици 13. Код Linux-оликих оперативних система директоријум је у суштини датотека која садржи списак свих датотека и других директоријума који представљају његов садржај.

Стабло података

Као последица могућности смештања директоријума (поддиректоријум) унутар другог директоријума јавља се структура која се зове стабло података и има строго дефинисану хиерархиску структуру. Изглед таквог „стабла” може се видети на следећој слици:

windosw slika14

Као што је већ речено, сваки директоријум може садржати поддиректоријуме и/или датотеке. Пример – директоријум I godina има поддиректоријуме I-1, I-2, I-3 и I-4 и датотеке Razredne starešine.doc и Predmetni nastavnici.doc. Сви директоријуми су распоређени по нивоима. На нултом нивоу налази се корени директоријум који је означен обрнутом косом цртом (енг. backslash – \). Ово је основни директоријум у организацијоној структури стабла и од њега полазе сви остали директоријуми. Из овог директоријума се види комплетан садржај првог нивоа. Садржај другог нивоа је видљив само делимично и само онај део који је везан за тренутно активни директоријум. Нпр. уколико је тренутно активан директоријум Osnovna škola првог нивоа, директоријуми другог нивоа I godina до IV godina неће бити видљиви.

Унутар истог директоријума НЕ МОГУ постојати два директоријума са истим именом.

Унутар истог директоријума НЕ МОГУ постојати две датотеке са истим именом и екстензијом. Може се десити ситуација да постоје две датотеке са истим именом али различитом ескстензијом (нпр. унутар директоријума I godina могуће је креирати датотеку Predmetni nastavnici.txt). Као што се види на слици 14 постоје две датотеке са истим именом (Predmetni nastavnici.doc) али се налазе у различитим директоријумима (I godina и I-3). Ове две датотеке могу и не морају да буду истог садржаја.

Дакле, датотека није само одређена својим именом и екстензијом већ и директоријумом у којем се налази. Пуно „име” датотеке назива се АДРЕСА. Адреса се добија тако што се наведе назив уређаја (спољашња једниница меморије) на коме је датотека сачувана. Називи ових јединица означени су словима абецеде:

  • А: и В:- ознаке за дискетне јединице (ова врста уређаја је веома ретка)

  • C: – ознака диска (hard disk), поред ове ознаке, уколико је диск подељен на више логичких целина (партиције) могу се наћи и ознаке D: E: …

  • ознаке за CD/DVD уређаје зависе од броја партиција на диску (обично је означена са E:)

  • ознаке за флеш меморије зависи од USB прикључка на који је прикључена и од броја датих уређаја који су прикључени.

Након назива уређаја следи ознака за корени директоријум ( \ ) иза кога следи назив директоријума са првог нивоа, директоријума са другог нивоа раздвојених обрнутом косом цртом ( \ ) и тако све док се не дође до директоријума у коме је датотека. Затим се наводи и име саме датотеке са екстензијом. За пример са слике можемо написати следеће адресе:

  • C:\gimnazija\petnaesta\I godina\Predmetni nastavnici.doc

  • C:\gimnazija\petnaesta\I godina\I-3\Predmetni nastavnici.doc

Дакле, датотека је ЈЕДНОЗНАЧНО одређена својом адресом!!! НЕ МОГУ постојати две датотеке са истом адресом!!!

Пречица

Пречица (енг. shortcut) представља икону која садржи искључиво адресу датотеке или директоријума. Двоструким кликом на икону пречицу покренуће се прозор директоријума или датотеке која је сачувана у пречици.

Categories: Оперативни систем, I година | Поставите коментар

Кретање чланака

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: